Naziv serengeti izveden je od Masai reči ,,siringit” sto znači beskrajna ravnica. Serengeti je ogroman ekosistem u severnim delovima Tanzanije i jugozapadnim delovima Kenije. Mnogi baš ovaj nacionalni parksmatraju jednim od najboljih nacionalnih parkova na svetu. Sa 30.000 kvadratnih kilometara, koliko Serengeti zauzima, proglašen je za nacionalni park davne 1950. godine. Biolozi smatraju da se flora i fauna u Serengetiju nisu menjale gotovo million godina. Zbog biodiverziteta, ovaj park je pod zaštitom UNESCO-a. Zanimljivo je da ljudi i divlje životinje žive zajedno na ovim prostorima već dugi niz godina, jer je narod Masai upravo na ovim prostorima živeo i čuvao i gajio stoku.
Inspiraciju za naziv ovog članka našli smo u knjizi koju je napisao Dr Bernard Grzimek, te ovaj tekst nosi naziv njegove knjige “Serengeti Nikada Neće Umreti”. Iako se dr Grzimek prvenstveno posvetio proučavanju životinja koje su nastanile Ngorongoro krater poredivši ga sa rajem, knjiga nosi drugačiji naziv i pravi je izbor za ljubitelje životinja kao i za one koji žele da saznaju nešto više o migraciji životinja.
Davne 1957. godine dr Grzimek i njegov sin odleteli su za Afriku kako bi proučavali migracije životinja i odredili broj životinja koje migriraju, sa ciljem da spreče proizvoljno uspostavljanje granica unutar parka. Osim što su proučavali životinje, provodili su vreme razgovarajući sa pripadnicima Masai plemena koji naseljavaju ovo područje. Knjiga koja je izdata nekoliko godina kasnije 1957. značajna jer je uticala na širenje kolektivne svesti o zaštiti sredine, pa ne treba da nas čudi što je prevedena na 2o jezika. Sadržaj knjige je veoma interesantan čitaocima širom sveta, čak i danas, skoro pola veka nakon što je napisana. Treba da se nađe u rukama ljubitelja Serengetija jer je imala ključnu ulogu za stavljanje Serengetija pod zaštitu i pretvaranje u nacionalni park Serengeti.
Doktor Grzimek je u svojoj knjizi izneo jedno od svojih čvrstih uverenja:
,,Veliki gradovi će nastaviti da se šire. U narednim decenijama i vekovima, ljudi će prestati da se dive inženjerskim naprecima i napuštaće prašnjave gradove kako bi naselili neke od poslednjih mesta na planeti na kojima božja stvorenja žive mirno.Države koje sačuvaju takva mesta biće predmet divljenja i posećivaće ih brojni turisti. Postoji velika razlika između divljih životinja i velelepnih zdanja. Palate srušene tokom rata, mogu biti obnovljene ili ponovo sagrađene, ali kada životinje Serengetija nestanu, nikakva sila ih neće vratiti.“
Na žalost Serengetiju i danas preti opasnost od ljudskog faktora. Ovaj naslov prkosi svemu što se dešava i na taj način ugrožava životinje Serengetija, a to su: nagli porast broja stanovnika, krivolov i siromaštvo, uništennje staništa koja su ključna za očuvanje životinjskih vrsta. Na ulasku u Nacionalni park Serengeti, nalazi se i tabla sa natpisom koja je tu da nas podseća na važnost očuvanja Serengetija. Ona je tu i da bi ljudima ovih krajeva koji žive skromno i u prilično velikom siromaštvu i teškim uslovima dala podstrek da se izdignu iznad prepreka na koje svakodnevno nailaze i odole iskušenjima. Naime, život u ovim zajednicama nije lak, te su iskušenja na koja nailaze brojna.( I pored velikih kazni, ilegalan lov je još uvek zastupljen unutar mnogih parkova.)Iako su stavljene pod zaštitu, nekih vrsta, poput crnog nosoroga, je sve manje.
Stavljanje parka Serengeti pod zaštitu, bilo je od krucijalnog značaja i predstavljalo je osnovu za očuvanje životinjskih vrsta koje žive u parku, ali i savane koja je prirodno stanište životinja Serengetija.
“Živi svet će izdržati. Mi ljudi ne možemo pretpostaviti isto. Došli smo dovde jer smo najpametnija stvorenja koja su ikada živela. Ali da bismo nastavili, potrebno nam je više od inteligencije. Potrebna nam je mudrost.”
Dejvid Atenboro
Čovek je ipak ostvario određeni napredak jer se svest ljudi promenila pa je više onih koji su svesni toga kakvo blago luta afričkim savanama i koliko je važno boriti se za njihovo očuvanje. Iako više nema organizovanog lova koji je nekada bio hobi za sve predstavnike više klase ,,belog čoveka“ i predsednike prilikom poseta prijateljskim afričkim državama, ipak je i nama običnim smrtnicima teško da odbijemo pomahnitalo jurcanje džipom, ukoliko dobijemo priliku da posmatramo životinje. Iako životinje na ovim prostorima žive sa pripadnicima Masai plemena, zaglušujući zvuk motora džipa kojim posetioci parka jure u nadi da će videti što više životinja, prilično uznemirujuće deluje na životinje. Mi smo sigurni da Serengeti nikada neće umreti ukoliko čovek počne da daje prirodi, a ne samo da uzima od nje.
Želeli bismo da što više ljudi pročita naše članke i pogleda fotografije, kako bi se uverili u to koliko je Serengeti čaroban, nestvaran, beskonačan, jedinstven.
Evo i razloga koji Serengeti čini posebnim: Serengeti je poznat po najvećoj migraciji životinja-velikoj migraciji koja se dešava u periodu od maja do kraja juna, što je i najbolji period da posetite Serengeti, kako biste ispratili 500000 zebri, 200000 antilopa i više od 1,5 miliona gnuova vođenih duboko usađenim instinktom kao što je dominacija nad teritorijom i održavanje vrste. Prizori migracije gnuova i ostalih životinja su fantastični, a Serengeti je jedini nacionalni park ovog tipa gde životinje žive potpuno slobodno u svom staništu u kom granice ne postoje. Na žalost, veliki broj jedinki, otprilike nekih 250000 ne završi ovo putovanje u potrazi za vodom i hranom, jer uginu od žeđi, gladi, iscrpljenosti ili postanu plen neke veće zveri.
Kolona kilometrima duga neće proći nezapaženo, dok gnuovi jedan drugom nežno dodiruju rep nosevima, zbijeni, usredsređeni samo na jedno- opstanak i pronalaženje izvora vode i hrane. Milion gnuova, većinom starijih pripadnika krda i pokoje mladunče, svake godine prate kišne etape krećući se iz Tanzanije ka Keniji i nazad u potrazi za zelenom travom i ovo je najveća migracija životinja na planeti.Scene i predeli slične su onima u seriji ,,Opstanak “ uz koju su neki od nas odrasli i gde su naučili najviše o životinjama.
