Meru planina se nalazi u blizini Aruše, a pošto je Aruša obično polazište sa kog se ide na safari, hteli smo da Vam predložimo odlazak na jedan vrlo zanimljiv izlet ili kako bi ga naši vodiči nazvali ,,light trecking”. Meru planina je poznata i kao ,,brat blizanac” planine Kilimandžaro i Iako je niža od Kilimandžara, penjanje na Meru planinu je izuzetno zahtevno jer je prilično strma.
Kada pročiotate da većina momaka koja nas je vodila na ovu planinu radi kao nosači prilikom penjanja na Kilimandžaro, možete steći uvid u to koliko su bili objektivni kada su rekli da ova šetnja neće biti zahtevna, bar kad smo mi u pitanju jer veći deo dana provodimo sedeći u fotelji i maksimalno 2 puta nedeljno ubacimo neku fizičku aktivnost. Do Meru planine smo stigloi kolima, srećom nije previše udaljena od hotela u kom smo od dolaska proveli samo pola sata, nakon što smo se brzinski tušnuli i povadili sredstva za zaštitu od komaraca i topliju garderobu.
Čim smo stigli u podnožje, dočekali su nas momci koji žive u selu i bave se turizmom. Iako smo ovaj izlet prethodno platili, praksa je da ovim ljudi date napojnicu nakon izleta. Cena nije određena, pa smo se mi uglavnom u ovim situacijama savetovali sa našim vodičima, znajući da im je ovo jedini izvor prihoda.
Kao što sam ranije napisala, ovi momci uglavnom nose teret penjačima na Kilimandžaro, pa su vrlo vešti u penjanju i iako su prilično mršavi svi su vrlo jaki i izdržljivi. Za razliku od nas koji smo imali opremu za treking, oni su se vešto penjali po neravnom terenu u japankama ne okliznuvši se nijednom, srećom, pošto su veći deo vremena baš oni pomagali našoj ćerki da se kreće po neravnom terenu. Priroda je prelepa i mogli smo da uživamo u miru i tišini, a jedini glasovi koji su se čuli bili su naši.
Iako saosećamo sa ovim ljudima zbog situacije u vezi sa kovidom zbog čega je došlo do ozbiljnog zastoja u turizmu, ipak smo bili srećni što smo imali ovo čarobno mesto samo za sebe… Cela ova ekipa, a i generalno svi Tanzanijci su vrlo neposredni, razmenjuju zagrljaje, a izgleda se i Teodora baš kao i mi ovog najviše zaželela pa se uopšte nije bunila kada ju je stranac kog je videla prvi put u životu stavio na leđa i nosio uz reku dok smo smo mi gacali po ledenoj vodi, a žena koju smo usput srelu oduševljeno uzela u naručje i ,,sočno” izljubila.
Kada krenete na ovakvo putovanje morate biti potpuno otvoreni za saradnju, spremni da prihvatite stvari koje možda ne biste, kada biste imali izbora. Na primer,da poverite svoje dete nekom koga ne znate, obujete kroksice koje su pre vas obuvali mnogi, jedete hranu sa ulice jer druge hrane nema itd. Koliko god čudno delovalo, u tome je draž.